Za razliku od učenja na daljinu čiji početak datira iz prve polovine 19. vijeka, elektronsko učenje počinje da se razvija krajem druge polovine 20. vijeka i njegov početak se vezuje za pojavu ličnih računara i širenje Interneta. Naravno, tada tehnologija još nije bila toliko razvijena kao danas, tako da se elektronsko učenje u to vrijeme uglavnom zasnivalo na multimedijalnim prezentacijama i lekcijama, ali su izrađivani i kompakt diskovi sa interaktivnim obrazovnim sadržajima. Ni Internet nije bio toliko razvijen, te se uglavnom koristio za slanje i primanje tekstualnih informacija.
Razvoj tehnologija pred sam kraj 20. vijeka doveo je do pojave LMS-a (Learning Management System), sistema za upravljanje učenjem. Ovi sistemi omogućavaju da nastavnik prati individualni rad i napredak svakog učenika i da podatke bilježi u određenu bazu podataka. Iako je pojava ovih sistema naišla na odličan odziv u obrazovanju, vremenom je ustanovljeno da LMS treba dopuniti drugim alatima (do tada se koristio samo za distribuciju nastavnih materijala), kako bi učenik mogao da postane aktivni činilac nastavnog procesa, a ne da bude samo pasivni posmatrač i primalac znanja. Ipak, upotreba elektronskog učenja ne mora se vezivati samo za LMS, postoji čitav niz drugih alata koji se mogu koristiti.
Zavisno od vrste sadržaja koji se nalaze u jednom resursu, zavise i alati koji se koriste. Ne postoji univerzalni alat koji idealno završava posao. Svaki ima svoje dobre i loše strane i često se koriste više njih za isti posao. Tehnologija je kompleksna i potrebno je naučiti puno stvari. Da li ovo znači da je kreiranje materijala za učenje dostupno samo profesionalcima? Odgovor je sigurno da ne. Na tržištu postoji veliki broj sofisticiranih alata koji su jednostavni za korišćenje i koje je lako naučiti. Zahvaljujući njima, uz osnovna uobičajena informatička znanja je moguće kreirati većinu potrebnih resursa za učenje. Kada počne razmišljanje o kreiranju novog materijala, prvo pitanje može biti "koji alat da koristim"? Ovo je pogrešno pitanje. Prvo pitanje bi trebalo da bude "koji tip resursa želim da napravim i kakve materijale želim u njemu da koristim"? Pravi odgovor na ovo pitanje, kasnije diktira i odgovarajuće alate za posao.
Kako je pedagogija 20. vijeka obeležena saznanjima da učenje nije proces "primanja znanja" već aktivni proces u kome učenik kontekstualizuje i nadograđuje znanja, ovladava strategijama učenja, postojala je potreba da se u elektronskom učenju primene ovi pedagoški elementi. Popularnim nazivom Web. 2.0 označen je prelazak sa HTML-a na XML i pojava drugih alata koji omogućavaju organizaciju socijalne interakcije u grupi na Internetu, čak i kada su u pitanju jako velike grupe ljudi. Tako se elektronskim učenjem omogućava i promoviše aktivna uloga učenika u procesu nastave, grupno učenje i dostava multimedijalnih materijala na različite platforme (računar, mobilni telefon...). Primjer novih Web 2.0 alata su blogovi, vikiji, RSS fidovi, podkastovi, mešap web sajtovi i dr.
Kako je pedagogija 20. vijeka obeležena saznanjima da učenje nije proces "primanja znanja" već aktivni proces u kome učenik kontekstualizuje i nadograđuje znanja, ovladava strategijama učenja, postojala je potreba da se u elektronskom učenju primene ovi pedagoški elementi. Popularnim nazivom Web. 2.0 označen je prelazak sa HTML-a na XML i pojava drugih alata koji omogućavaju organizaciju socijalne interakcije u grupi na Internetu, čak i kada su u pitanju jako velike grupe ljudi. Tako se elektronskim učenjem omogućava i promoviše aktivna uloga učenika u procesu nastave, grupno učenje i dostava multimedijalnih materijala na različite platforme (računar, mobilni telefon...). Primjer novih Web 2.0 alata su blogovi, vikiji, RSS fidovi, podkastovi, mešap web sajtovi i dr.
Нема коментара:
Постави коментар